Godišnja doba

Nakon velike i duge hladne zime, napokon nam stiže proljeće. Sunce žarko sija i obasjaje tek iscvjetale kaćunke i visibabe, cvrkut ptica odjekuje na sve strane a u bujnim tek prelijepim zelenim šumama se čuje kako potočići žubore a u njima male žabe krekeću. Proljeće djeci donosi mnogo radosti jer se mogu igrati raznoraznih igri u šumama te na livadama... Najviše volim proljeće jer mogu sa svojim društvom uvijek navečer da prošetam... Vani narod već počinje sa radom po svojim pašnjacima a i ja počinjem sa svojim roditeljima jer imam mnogo posla... U proljeće imam dosta posla ali opet ono mi je najdraže od svih godišnjih doba..

Godišnja doba

Moje najljepse godisnje doba je je ljetoo.Kad je ljeto rahat se moze izaci vani posjediti , a ne stalno biti u kuci i sjediti.Ljeti cesto radi po njivama jer imam jaku poljoprivredu pa moram da radim, sa bratom , to su poslovi koji se moraju obavljati rano ujutro prije sunca.Nekad kolegama znam otici na kahvu onako navecer kad zahladi, ili odemo u carsiju da vidimo imal kakvi cura.Nekam znamo odemo malo radimo kod komsije koji ima firmu, tu malo zaradimo para i skupimo koliko nam treba i odemo na more da se malo kupamo i zajebavamo.Posebno volim ljeti kad dodje predvece i kad pocnu one ptice da cvrkucu, i da puse topli zrak..Nekad samo znali ja i par mojih drugara, da odemo predvecer da bacimo neki roštilj i ko obicno pricmo o sampu i o tim stvarima

Godišnja doba

Jesen u mom gradu je uvek lepa. Malo mesto prepuno zelenih povrsina daje jeseni sansu da zablista u svim svojim bojama.Sreca je pa ne zivim u velikom gradu gde dominiraju zgrade i parkinzi. Kada je grad prekriven betonom, osim sivila koje i inace imate, nemate puno toga drugacijeg da vidite. Svejedno je koje je godisnje doba, sve razlike vidite samo u tome da li je napolju temperatura visoka ili niska i to je sve. Gradskom sivilu doprinosi jos i kisa koja je obavezno pracena i vetrom. Ali ja zivim u malom gradu, gde imate tek po koju zgradu, a sve ostalo su kuce sa dvoristima prepunim drveca koja menjaju boju svojih krosanja, a svaka je drugacija sa drugacijom nijansom crvene. Na kraju lisce gubi tu jarko crvenu boju i polako prelazi u narandzastu da bi na kraju u potunosti pozutelo i otkacilo se od grana koje je tako dugo cvrsto drzalo u zagrljaju. E onda mozete da uzivate u sarenilu koje se prostire travnjacima jer trava ostaje tamno zelena sa mesavinom tog istog zutog lisca. Sve podseca na umetnicko delo nekog slikara koji voli sve boje ovog sveta. Ali to nije sve, kad koracate, pod stopalima osetite suvo lisce i cujete njegovo pucketanje. Pravu malu jesenju sonatu. Ili u sumrak citate knjigu kraj prozora i slusate kapi kise kako udaraju u okna i ono malo lisca sto se jos zadrzalo na drvecu.

Godišnja doba

Proljeće se budi, cvrkut ptica odjekuje na sve strane. Male visibabe u potocima pustaju svoje prelijepe mirišljave ladice, Sunce žarko sija kao da je jedva čekalo da nastupi proljece. Svi su na nogama i na prekrasnom suncu, mnoga djeca su se vec počela igrati po potocima i ubjerati raznorazne cvjetiće i kaćunke... šume su napokon dobile svoju prelijepu zelenu odjeću, mnogi su šetali jer su jedva čekali proljece i tople dane. U proljeće često idem sa ocem na jezero da pecamo, dole odem samo zbog prelijepih plavih valova koji se njisu jedan za drugim. Meni je najbolje godišnje doba proljeće jer baš tada možemo svašta da radimo kao što su: šetnja, igranje fudbala, večernji sastanci sa društvom...

Godišnja doba

Popodne, negde oko pet sati poceo je da pada prvi sneg u mome kraju. Kako je zimski period nastupio, vec je uveliko na ulicama bio mrak.Ne mogu reci da sam spavao, ali kako sam zavrsio sa svim svojim skolskim obavezama, odmarao sam uz televizor mazeci svoju macku koja mi je lezala u krilu. Znao sam da ce naredno jutro bili prelepo, i da cu sigurno uzivati u njemu. Kad budem kretao u skolu, jos ce biti jako rano i nece biti puno prolaznika. Pod narandzastim svetlima ulicnih svetiljki videce se sitne pahulje kako gusto veju, na ulicama nece biti prolaznika i ja cu sam prvi gaziti tu stazu u snegu slusajuci tisinu i skripu snega pod mojim cizmama, a u daljini pred mojim ocima, sneg ce se na siromasnij svetlosti presijavati kao brilijanti. Volim tu zimsku idilu koja me svako jutro saceka u isto vreme. Svaki drugi prolaznik koji bude krenuo svojim obavezama hodace tim istim putem kao i ja i gledajuci moje tragove u snegu, pitace se gde se to ta osoba tako rano zaputila, kao sto se i ja uvek pitam kad ugledam necije tragove u snegu u ranim jutarnjim satima.Svako voli odredjeno godisnje doba, ali mislim da nijedno nema takav romantican naziv kao zimska idila. Ona zaista i jeste to.

Godišnja doba

Ljepota ranog proljeća je u jarkim i lijepim bojama ovog godišnjeg doba.Sve ozeleni priroda dobiva svoje prelijepe sretne boje.Svakoga jutra kada ustanem čujem male ptičice u dvorištu kako cvrkuću svojim nježnim glasom.Nema ništa ljepše od toga da vas ujutro probudi cvrkut ptičica na granama.Kada se obučem izadjem napolje i igram se.u dvorištu imam jedno veliko drvo koje mi je veoma drago.Dok sjedim ispod krošnje mog omiljenog drveta volim da slušam pčele kako zuje.Sve je ozelenilo,trava počinje da raste,dobiva svoju jaku zelenu boju.Svo cvijeće je procvjetalo.U proljeće su temperature prikladne za šetnju,vozanje biciklom,igranjem lopte,košarke itd..Često pada kiša,ali to nije ništa strašno,djeca izadju pa se kupaju po kiši,igraju lopte i zabavljaju se.Volim proljeće jer tada možemo puno da se igramo,šetamo,pričamo..Proljeće je jedno od ljepših godišnjih doba jer tada sve oživi i dani su veoma topli.Proljeće je sretno i veselo doba.

Godišnja doba

Stvarno je stiglo. To sam skapirao neki dan u čitaonici gde sam kao i svaki savesni student pratio rezultate mađarske lige na telefonu i ponešto čitao u pauzama između buljenja u dekoltee studentkinja žurnalistike. Nakon 25 minuta sedenja, bilo je vreme za pauzu, jerbo je stolica bila neudobna, dekoltei nezadovoljavajući, Debrecin je gubio, a i video sam Duleta Šlajmaru kako se mota okolo, verovatno bi hteo da odemo po Guaranu i na jedan kraći 50-minutni razgovor o Grojter Firtu. U čitaonici se zaparilo kao u gasnoj komori i jedva sam čekao da izađem u hodnik. I tad me udarilo.
Taj osećaj. Kad izađeš iz zaparene čitaonice u ladan hodnik. Flešbek na detinjstvo. 1996, s ćaletom i kevom na letovanju u jeftinom hotelu kod Aranđelovca. Užasno je toplo. Ćale traži od konobara da pošećeri kupus, jer, “znate, mi smo Vojvođani”. Konobar s leptir mašnom, socijalističkim brkovima i manjkom sekutića, koji se odaziva na “Lepi”, donosi siromašan gulaš. Zidovi restorana su stakleni, temperatura je 70 stepeni, ćaletu plaču naočare kolko je vazduh vlažan. Ručak se završava, ja gonjen nepodnošljivom vrelinom trčim ka hodniku. I onda, taj osećaj. Najbolji na svetu. Ekvivalent utrčavanju u Dunav nakon prženja na fudbalu na pesku. Trip kad uđeš u radnju kao da kupiš dve Zaze, a u stvari si ušao samo zato što radnja ima klimu a napolju je Etiopija. Sve ovo savršeno razumeš ako, kao i ja, željno iščekuješ svako leto, al samo da bi sedeo u hladu.