Godišnja doba

Popodne, negde oko pet sati poceo je da pada prvi sneg u mome kraju. Kako je zimski period nastupio, vec je uveliko na ulicama bio mrak.Ne mogu reci da sam spavao, ali kako sam zavrsio sa svim svojim skolskim obavezama, odmarao sam uz televizor mazeci svoju macku koja mi je lezala u krilu. Znao sam da ce naredno jutro bili prelepo, i da cu sigurno uzivati u njemu. Kad budem kretao u skolu, jos ce biti jako rano i nece biti puno prolaznika. Pod narandzastim svetlima ulicnih svetiljki videce se sitne pahulje kako gusto veju, na ulicama nece biti prolaznika i ja cu sam prvi gaziti tu stazu u snegu slusajuci tisinu i skripu snega pod mojim cizmama, a u daljini pred mojim ocima, sneg ce se na siromasnij svetlosti presijavati kao brilijanti. Volim tu zimsku idilu koja me svako jutro saceka u isto vreme. Svaki drugi prolaznik koji bude krenuo svojim obavezama hodace tim istim putem kao i ja i gledajuci moje tragove u snegu, pitace se gde se to ta osoba tako rano zaputila, kao sto se i ja uvek pitam kad ugledam necije tragove u snegu u ranim jutarnjim satima.Svako voli odredjeno godisnje doba, ali mislim da nijedno nema takav romantican naziv kao zimska idila. Ona zaista i jeste to.